Parketar Rakovica podovi u naselju koje je zaštićeno kulturno dobro

Kad se u Rakovici traži parketar, retko je reč o podu koji je juče položen. Najčešće zovu vlasnici stanova u kojima je isti parket od useljenja — pod koji je odslužio jednu ili dve generacije stanara i sada čeka odluku.

Rakovica ima 104.456 stanovnika (popis 2022), a posebna je po tome što se cela opština poklapa sa jednim jedinim naseljem — nema sela u sastavu. Oblikovale su je fabrike: IMR, Livnica, Frigostroj i fabrika gume „Rekord”, a oko njih radnička naselja koja i danas nose najveći deo stambenog fonda.

U njenom najpoznatijem delu stoji nešto što nema nijedna druga beogradska opština — Cerak Vinogradi, celo naselje proglašeno za kulturno dobro. Zato se posao ovde ne planira po kvadraturi nego po tome iz koje priče stan dolazi: iz zaštićenog naselja, iz radničkih blokova ili iz zgrade koja je nikla poslednjih godina.

Hoblovanje parketa u Rakovici

Najveći deo onoga što radimo u Rakovici je parket položen kad i sama zgrada. Ispod potamnelog i izgrebanog laka po pravilu stoji zdravo drvo, pa se takav pod skoro nikad ne baca — nego skida do drveta i obnavlja.

Hoblovanje (kupci ga zovu i brušenje i šmirglanje) rešava upravo to: skida istrošeni sloj, izravnava pod i vraća mu izgled kakav je imao na početku. Pitanje koje vlasnici najčešće postave glasi „ima li još mesa” — koliko je zdravog drveta ostalo iznad pera.

Odgovor se ne daje preko telefona nego na licu mesta. Izlazimo na besplatnu procenu, merimo debljinu i stanje poda, i tek onda kažemo da li se pod hobluje ili se ide na drugo rešenje. Kako teče brušenje i koliko ruku laka ide, stoji u hoblovanju i lakiranju parketa.

Parketar po naseljima Rakovice

Rakovica se ne opslužuje kao jedna celina, jer njeni delovi nisu nastali u isto vreme niti na isti način. Razlika se vidi već na prvom obilasku — u tipu poda, u stanju podloge i u tome šta vlasnik uopšte očekuje od posla.

Cerak Vinogradi

Cerak Vinogradi je projektovan krajem sedamdesetih, a izgradnja je završena 1978–1988. Ulice nose imena po vrstama drveća i seku se pod pravim uglom, saobraćaj je izmešten na prilazne puteve, a 18. januara 2019. celo naselje je proglašeno za kulturno dobro — prostornu kulturno-istorijsku celinu.

To znači da su stanovi ovde jedinstveno ujednačeni: gotovo sve zgrade su iz istog uskog perioda, sa originalnim podovima iz vremena gradnje. Većina njih nikada nije ozbiljno obnavljana, a lak je odavno probijen do drveta u hodnicima i oko vrata.

Vlasnicima na Ceraku zato po pravilu savetujemo isto — obnova umesto zamene. Originalan pod je deo karaktera naselja koje je zaštićeno, a hoblovanje ga vraća u upotrebu bez ijedne izmene u izgledu stana.

Status kulturnog dobra vezan je za spoljašnji izgled zgrada i celine naselja, ne za ono što je unutar stana. Radovi na podovima u stanu njime nisu ograničeni, pa se pod slobodno hobluje, lakira ili menja.

Ostali delovi opštine traže drugačiji pristup. Miljakovac, Kanarevo brdo i Petlovo brdo danas su mešavina starijih zgrada i kuća sa jedne i novijih stambenih kompleksa sa druge strane, pa se u istoj ulici radi i obnova starog poda i postavljanje nove obloge.

Isto važi za Vidikovac, Skojevsko naselje, Jelezovac, Straževicu i Pionirski grad. U starijem delu fonda posao počinje od procene koliko je drveta ostalo, a u novijim zgradama od merenja podloge.

Obnova i popravka poda u rakovičkim stanovima

Neki podovi ne traže celo hoblovanje nego tačno određenu intervenciju. Podignut deo poda posle procurelog radijatora, klimave lamele koje se pomeraju pod nogom, škripa u jednom delu sobe ili nekoliko izlomljenih pločica kod ulaznih vrata — sve to se rešava bez diranja ostatka stana.

Lamele koje se klate lepimo i nalivamo, dotrajala mesta menjamo uklopljenim komadima, a širi razmaci se zatvaraju kajlicama pre nego što se pod uopšte dovede do faze brušenja. Tek kad je to završeno, jasno je koliko brušenja pod još podnosi.

Radimo i jednu sobu i pojedinačnu popravku. To je u ovoj branši ono što se najčešće odbija, a u Rakovici je čest razlog zbog kog nas ljudi i pozovu. Šta se sve može popraviti bez kompletne zamene, opisano je na stranici obnova i popravka parketa.

Kada pod ide na zamenu — laminat i vinil u Rakovici

Ima podova koji su prošli svoje: tanak lamelni parket koji je ostao bez debljine, pod nakvašen posle poplave ili stan koji se sprema za izdavanje pa se traži obloga koja trpi više. U tim slučajevima se stari pod skida i postavlja nov.

Kod novijih zgrada posao počinje od podloge, ne od obloge. Merimo vlagu i ravnost estriha, a tamo gde postoji podno grejanje biramo sistem postavljanja i debljinu podloge tako da grejanje ostane efikasno.

Preskočen taj korak je razlog broj jedan zbog kog laminat kasnije škripi, zvoca ili se razdvaja na spojevima. Priprema podloge, klik sistem i lajsne opisani su u postavljanju laminata i postavljanju vinil poda.

Cena parketarskih radova u Rakovici

Cena se u Rakovici ne razlikuje po naselju — razlikuje se po podu. Na nju utiču starost i stanje parketa, količina popravki pre brušenja, tip završne obrade i to da li se radi cela površina ili se ide oko nameštaja.

Zato cifru ne dajemo preko telefona. Ponudu dobijate pre početka radova, sa odvojenim stavkama rada; materijal plaćate direktno prodavcu i ne ide preko nas.

Aktuelne tržišne raspone po pojedinačnoj usluzi držimo na servisnim stranicama, uz objašnjenje šta raspon uključuje a šta ne i šta ga pomera: hoblovanje i lakiranje parketa i obnova i popravka parketa.

Majstor za parket u svim delovima Rakovice

Izlazimo na Cerak Vinograde, Miljakovac, Kanarevo brdo, Petlovo brdo i Vidikovac, kao i na Skojevsko naselje, Jelezovac, Straževicu i Pionirski grad. Radimo od 2006. godine, a na svaki posao ide pisana garancija od dve godine.

Ako se nalazite na granici opštine, radimo i kao parketar na Čukarici, a preko istočne granice pokrivamo i Voždovac. Spisak svega što radimo naći ćete na stranici parketar za sve beogradske opštine.

Zovite i zakazujemo izlazak — merenje ide bez naplate. Na telefon se javljamo od ponedeljka do subote, između 7 i 20 časova.